Црква св. апостола Петра и Павла у Новом Пазару је најстарији споменик на територији епархије Рашко-призренске, она је најстарије духовно средиште прве српске државе - Раса, чије је темеље ударио Велики Жупан Стефан Немања још у 12. веку. А сама црква потиче, према различитим изворима из 7. или 9. века. Тај податак говори о чињеници да је Српска држава своје корене пустила прво у Расу, па је онда развијајући се иѕрасла у жначајан фактор на Балкану. Црква св. Петра и Павла се налази на периферији градског подручија Новог Пазара, на само један и по километар од центра града. Заједно са Ђурђевим Ступовима и Сопоћанима, Црква св. Петра и Павла играла је веома важну улогу у духовном животу средњовековне Србије, а тако би требало бити и у данашњем времену.

ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ

Манастир Ђурђеви Ступови у Расу је задужбина Великог Жупана Стефана Немање. Лоциран је на брду вулканског изгледа, изнад Новог Пазара. Градња ове светиње је завршена 1181. године, а манастир је посвећен Светом Георгију. Манастирски комплекс Ступова сачињавају  сркав Св. Георгија,  конаци, трпезарија, цистерне са улазном кулом. Храм манастира Ђурђеви Ступови је једнобродна црква са троделним олтарским простором. У самом манастиру се налази гробница ''светог краља'' Драгутина. Фреске манастира Ђурђеви Ступови, као и фреске из Сопоћана, представљају и поред своје делимичне оштећености, велико благо целог Раса. Због свог културно-историјског значаја овај манастир и цео комплекс Старог Раса су 1979. проглашени делом светске културне баштине. Велика акција обнове манастира Ђурђеви Ступови у Расу започета је 2001. године, она је у току.

СОПОЋАНИ

Манастир Сопоћани је задужбина Краља Уроша првог Немањића, а саграђен је у 13-ом веку (око 1250. године). У непосредној близини манастира налази се извор реке Рашке и остаци древног града Раса. Манастирска црква у Сопоћанима је посвећена Светој Тројици. Манастирски комплекс је ограђен дебелим зидовима, који су остали из времена када се требало бранити од упада пљачкаша и освајача. Турци су га спаљивали у неколико наврата, после Косовског боја, као и крајем 17. века. Али, у новијем времену прилике су се промениле, а манастирски комплекс је обнављан. Данас у манастору Сопоћани, који је на далеко познат по фрескама и делима од непроцењиве вредности, тече миран монашки живот за монахе из младог монашког братства. Стари Рас са Цопоћанима се налази под заштитом организације УНЕСКО и других државних и међународних институција за заштиту споменика културе.

ЦРНА РЕКА

Манастир Цран Река је споменик од великог значаја, смештен у стенама Јужне Србије, у клисури Црне реке. Манастирски комплекс потиче из 13-ог века, а развио се из једне мале цркве која је била изграђена у пећини изнад корита реке. По подизању ове мале цркве, монаси су сазидали за себе келије и подигли дрвени мост преко корита Црне реке. Природа и Бог су направили да река понире испод манастира, и поново израња из земље после свог кратког подводног тока. Манастир се налази у селу Рибарићи, општина Тутин, а као комплекс у пећини представља феноменалну и јединствену целину у нашој земљи, па и ширем окружењу. Свеж ваздух, и чиста планинска вода у окружењу манастира засењују посетиоце, па се овде радо и често долази. Поузданијих података о ктитору ове светиње нема, као ни о тачним времену када је изграђен. Али предања и одређени списи, који дотичу манастир Црну Реку, говоре о периоду тринаестог века, и највероватнијем ктиторству Немањићког државотворног духа, који је градио светиње по рашкој земљи.

СТУДЕНИЦА

Студенички манастир је саграђен око 1190. г. недалеко од живописне Ибарске клисуре, 11 километара од насеља Ушће на Ибарској магистрали. Манастир се налази на месту пуном мирисних борових шума, између планине Радочела (1643 м.н.в.) и Чемерна (1348 м.н.в.), које се састају спуштајући се ка реци Студеници. Блистав белином мермерних фасада Богородичине цркве, са пурпурним акцентима са купола, окружен прстенастим зидом и конацима, манастир са својом околином чини јединствену и хармоничну целину непролазне и узбудљиве лепоте. Студеница и Хиландар представљају својеврсно заокружење владарског дела Немањиног, његов ктиторски врхунац и хришћанско савршенство. Немањином ктиторском подвигу придружује се делатност његових синова - Великог кнеза Вукана и Великог кнеза Стефана, али свакако највећа улога у довршавању манастира и уређењу монашког живота у њој припада Растку, Сави међу монасима. Посебном свежином плене архитектура и унутрашњост студеничког манастира.

МИЛЕШЕВА