Пештер
Пештерска висораван je највећа висораван на Балканском полуострва и једна од највећих у Европи, веома је привлачна туристима. Са надморском висином од 1150 метара и површином од 63 квадратна километра Пештер представља јединствену целину, која је по својој лепоти препознатљива у Европи. Пештер је окружен са седам лепих и за туристе такође веома привлачних планина: Голија, Јавор, Златар, Јадовник, Озрен, Гиљева и Жилиндар.
Кадa се од Новог Пазара, Ивањице, Пријепоља или Нове Вароши, прeђе на Пештерску висораван поглед сеже у скоро бескрајно пространство углавном састављено од пашњака, на којима овдашњи становници гаје стада која дају на далеко познати сјенички сир, остале млечне производе и месо. Стада оваца, говеда и коња на пештерским пашњацима,дају веома леп призор. Због лепоте пејзажа може се рећи како је мало пределла према којима је природа била тако дарежљива. Планине, реке, језера, пећине, ловишта – све то има на Пештеру.
Због високих снегова и ниских температура Пештер је познат и као српски Сибир, а због надморске висине и великог броја културних и историјских споменика, у неким студијама су га прозвали и српски Тибет. Овде је 1954. године измерено -38,3 степена Ц, најнижи ниво од кад се мери температура у Србији. Просечна годишња температура на Пештеру је 6 степени. Снежни покривач дебљине 10 цм у просеку се задржава 60 дана годишње. Приметан је тренд да су последњих година зиме на Пештеру блаже и пријатније, а пролећа и лета су пријатна.
Центар Пештерске висоравни је Сјеница, општина са око 35 000 становника, у центру једне од, по пространству, највећих општина у Србији. То је место у коме су средњовековни каравани, на путу из Дубровника у Цариград, одмарали коње и хранили их сеном. Некада је она, због снегова и великих сметова, добар део године била одсечена од света, а данас је добро повезана са осталим деловима земље. Магистралним путем, који спаја Ибарску и Златиборску магистралу, повезана је са Пријепољем, Новим Пазаром и Новом Вароши, регионалним са Ивањицом, Ариљем и Ужицем, а делимично асфалтираним путем преко Бара, са Бијелим Пољем. Сјеничка општина има 34 000 становника, 12 месних заједница и 103 насељена места. Кроз град и у његовој непосредној близини протичу четири реке: Увац, Вапа, Грабовица и Јабланица, од који се формира Сјеничко језеро.
Пештерска висораван je највећа висораван на Балканском полуострва и једна од највећих у Европи, веома је привлачна туристима. Са надморском висином од 1150 метара и површином од 63 квадратна километра Пештер представља јединствену целину, која је по својој лепоти препознатљива у Европи. Пештер је окружен са седам лепих и за туристе такође веома привлачних планина: Голија, Јавор, Златар, Јадовник, Озрен, Гиљева и Жилиндар.
Кадa се од Новог Пазара, Ивањице, Пријепоља или Нове Вароши, прeђе на Пештерску висораван поглед сеже у скоро бескрајно пространство углавном састављено од пашњака, на којима овдашњи становници гаје стада која дају на далеко познати сјенички сир, остале млечне производе и месо. Стада оваца, говеда и коња на пештерским пашњацима,дају веома леп призор. Због лепоте пејзажа може се рећи како је мало пределла према којима је природа била тако дарежљива. Планине, реке, језера, пећине, ловишта – све то има на Пештеру.
Због високих снегова и ниских температура Пештер је познат и као српски Сибир, а због надморске висине и великог броја културних и историјских споменика, у неким студијама су га прозвали и српски Тибет. Овде је 1954. године измерено -38,3 степена Ц, најнижи ниво од кад се мери температура у Србији. Просечна годишња температура на Пештеру је 6 степени. Снежни покривач дебљине 10 цм у просеку се задржава 60 дана годишње. Приметан је тренд да су последњих година зиме на Пештеру блаже и пријатније, а пролећа и лета су пријатна.
Центар Пештерске висоравни је Сјеница, општина са око 35 000 становника, у центру једне од, по пространству, највећих општина у Србији. То је место у коме су средњовековни каравани, на путу из Дубровника у Цариград, одмарали коње и хранили их сеном. Некада је она, због снегова и великих сметова, добар део године била одсечена од света, а данас је добро повезана са осталим деловима земље. Магистралним путем, који спаја Ибарску и Златиборску магистралу, повезана је са Пријепољем, Новим Пазаром и Новом Вароши, регионалним са Ивањицом, Ариљем и Ужицем, а делимично асфалтираним путем преко Бара, са Бијелим Пољем. Сјеничка општина има 34 000 становника, 12 месних заједница и 103 насељена места. Кроз град и у његовој непосредној близини протичу четири реке: Увац, Вапа, Грабовица и Јабланица, од који се формира Сјеничко језеро.
