Резерват биосфере Голија - Студеница
Голија је највиша планина југозападне Србије. Питома, богата шумом, ливадама и пашњацима, простире се у облику латиничног слова С, дужином од 32 км. Симбол Голије представљају реке Моравица и Студеница. Пробијајући се кроз планину, од изворишта до ушћа, Студеница је дубоко усекла корито у уску долину с неколико мањих и краћих клисура. Најдубља се пружа од Бажалског крша до испод ушћа реке Савошнице у Студеницу. Њена десна притока Изубра, са живописном клисурастом долином обраслом високом буковом и мешовитом шумом, у доњем току крије три водопада укупне висине око 20 метара. Низводно, километар пред ушће, гради велики број слапова и букова.
Речне долине раздвајају узвишења различитог облика и величине, често засечена серијом површи и тераса. Највиши врх Голије је Јанков камен (1833 м). С њега, али и са Црног врха (1725 м), Радуловца (1785 м) и Бојевог Брда (1748 м) пружа се изузетан видик на пространства голијских шума, пашњака, ливада, али и даље на врхове Копаоника и обрисе Комова и Проклетија. Голија је једна од малобројних планина у Србији на којој су евидентиране, али не и поуздано утврђене глацијалне појаве.
Голија слободно може носити епитет ваздушне бање, у којој се разликују три климатска реона. Долински са брдским, обухвата просторе до 700 м н.в, а карактерише са умерено континенталном климом модификованом утицајем околних планина. Прелазни, обухвата просторе између 700 и 1300 м н.в., са дугим и оштрим зимама и кратким, свежим летима. Зиме су са доста снежних падавина, а лета са топлим данима и свежим ноћима. Планински, обухвата подручје са надморском висином преко 1300 м, карактеришу га оштре и хладне зиме и кратка прохладна лета.
У сливу Голијске Моравице током целе године дува северац, који с једне стране доприноси да и у топлим летњим данима нема великих врућина, а зими, кад је интензивнији, доприноси стварању сметова. Крајем зиме и почетком пролећа јужни ветар убрзава топљење снега.
До сада је на Голији забележена 1091 врста живога света. Међутим, не треба занемарити ни податке о констатованих 117 врста и варијетата алги, 40 врста маховина (Брyопхyта), седам врста лишајева (Лицхенес) и 75 врста гљива (Мyцопхyта).
Као што свако подручје има свој симбол и своје обележје, за Голију се слободно може рећи да је царство планинског јавора (Ацер хелдреицхии) који овде гради своје најлепше и најочуваније лишћарске и лишћарско-четинарске шуме. Са аспекта заштите планинског јавора и његових заједница, од великог значаја је чињеница да је ова врста преживела ледено доба и да је у свом изворном облику данас фрагментарно очувана.
Због присуства 95 врста птица Голија је један од веома важних планинских орнитолошких европских центара. Њихово присуство у различитим типовима станишта, показује колико је разноврстан свет птица.
Јеж (Еринацеус цонцолор), алпска ровчица (Сореx алпинус), слепо куче (Спалаx леуцодон), пух лешњикар (Мусцардиниус авелланариус), ласица (Мустела нивалис), мрки медвед (Урсус арцтос) и вук (Цанис лупус) само су неке од 22 врсте које су установљене на Голији. Од врста чији је лов дозвољен у оквиру ловишта Чемерница, Грабовица и Голија ту су срна (Цапреолус цапреолус), дивља свиња (Сус сцрофа) и зец (Лепус еуропеус). Уз ласицу (Мустелла нивалис), за коју је установљена трајна заштита на основу Закона о ловству, са аспекта заштите, и то као природне реткости значајно је још 9 врста, међу којима су и вук (Цанис лупус), сиви пух (Мyоxис глис), веверица (Сциурус еуропаеа) и мочварна ровка (Неомyс аномалус).
Због изузетне очуваности изворних природних (многобројни извори, развијена густа речна мрежа, разуђен рељеф, плодно земљиште, богат и разноврстан биљни и животињски свет), али и културних вредности, на предлог Завода за заштиту природе Србије, МАБ/УНЕСЦО комитет; у оквиру Парка природе Голија прогласио је Резерват биосфере Голија-Студеница, површине 53.804 ха.
Голија је највиша планина југозападне Србије. Питома, богата шумом, ливадама и пашњацима, простире се у облику латиничног слова С, дужином од 32 км. Симбол Голије представљају реке Моравица и Студеница. Пробијајући се кроз планину, од изворишта до ушћа, Студеница је дубоко усекла корито у уску долину с неколико мањих и краћих клисура. Најдубља се пружа од Бажалског крша до испод ушћа реке Савошнице у Студеницу. Њена десна притока Изубра, са живописном клисурастом долином обраслом високом буковом и мешовитом шумом, у доњем току крије три водопада укупне висине око 20 метара. Низводно, километар пред ушће, гради велики број слапова и букова.
Речне долине раздвајају узвишења различитог облика и величине, често засечена серијом површи и тераса. Највиши врх Голије је Јанков камен (1833 м). С њега, али и са Црног врха (1725 м), Радуловца (1785 м) и Бојевог Брда (1748 м) пружа се изузетан видик на пространства голијских шума, пашњака, ливада, али и даље на врхове Копаоника и обрисе Комова и Проклетија. Голија је једна од малобројних планина у Србији на којој су евидентиране, али не и поуздано утврђене глацијалне појаве.
Голија слободно може носити епитет ваздушне бање, у којој се разликују три климатска реона. Долински са брдским, обухвата просторе до 700 м н.в, а карактерише са умерено континенталном климом модификованом утицајем околних планина. Прелазни, обухвата просторе између 700 и 1300 м н.в., са дугим и оштрим зимама и кратким, свежим летима. Зиме су са доста снежних падавина, а лета са топлим данима и свежим ноћима. Планински, обухвата подручје са надморском висином преко 1300 м, карактеришу га оштре и хладне зиме и кратка прохладна лета.
У сливу Голијске Моравице током целе године дува северац, који с једне стране доприноси да и у топлим летњим данима нема великих врућина, а зими, кад је интензивнији, доприноси стварању сметова. Крајем зиме и почетком пролећа јужни ветар убрзава топљење снега.
До сада је на Голији забележена 1091 врста живога света. Међутим, не треба занемарити ни податке о констатованих 117 врста и варијетата алги, 40 врста маховина (Брyопхyта), седам врста лишајева (Лицхенес) и 75 врста гљива (Мyцопхyта).
Као што свако подручје има свој симбол и своје обележје, за Голију се слободно може рећи да је царство планинског јавора (Ацер хелдреицхии) који овде гради своје најлепше и најочуваније лишћарске и лишћарско-четинарске шуме. Са аспекта заштите планинског јавора и његових заједница, од великог значаја је чињеница да је ова врста преживела ледено доба и да је у свом изворном облику данас фрагментарно очувана.
Због присуства 95 врста птица Голија је један од веома важних планинских орнитолошких европских центара. Њихово присуство у различитим типовима станишта, показује колико је разноврстан свет птица.
Јеж (Еринацеус цонцолор), алпска ровчица (Сореx алпинус), слепо куче (Спалаx леуцодон), пух лешњикар (Мусцардиниус авелланариус), ласица (Мустела нивалис), мрки медвед (Урсус арцтос) и вук (Цанис лупус) само су неке од 22 врсте које су установљене на Голији. Од врста чији је лов дозвољен у оквиру ловишта Чемерница, Грабовица и Голија ту су срна (Цапреолус цапреолус), дивља свиња (Сус сцрофа) и зец (Лепус еуропеус). Уз ласицу (Мустелла нивалис), за коју је установљена трајна заштита на основу Закона о ловству, са аспекта заштите, и то као природне реткости значајно је још 9 врста, међу којима су и вук (Цанис лупус), сиви пух (Мyоxис глис), веверица (Сциурус еуропаеа) и мочварна ровка (Неомyс аномалус).
Због изузетне очуваности изворних природних (многобројни извори, развијена густа речна мрежа, разуђен рељеф, плодно земљиште, богат и разноврстан биљни и животињски свет), али и културних вредности, на предлог Завода за заштиту природе Србије, МАБ/УНЕСЦО комитет; у оквиру Парка природе Голија прогласио је Резерват биосфере Голија-Студеница, површине 53.804 ха.
