ГОЛИЈА
Голија је планина у југозападној Србији, западно од Рашке, чији је највиши врх Јанков Камен (1.833 м). Налази се 40 км југозападно од Ивањице и 32 км северно од Новог Пазара.
Голија припада унутрашњој зони Динарског планинског сустава. Пружа се у смјеру запад-исток у дужини око 32 км. У западном дијелу извијена је према југу, а у источном према сјеверу. Два доминантна врха су највиши врх Јанков камен (1833 м) и Црни врх (1795 м). На Голији се налазе многобројне ријеке које су рашчланиле њене стране: Студеница, Брвеница, Моравица итд. Планина Голија је обрасла буковом шумом на сјеверним, сјевероисточним и источним падинама. Највећа површина под буквом налази се на Црном Врху (Бисер Вода). Висински интервал букве је доста широк, од 500 до 1000 м надморске висине. Испод појаса букве налази се појас храста. Изнад појаса букве налази се појас мјешовитих, буково-јелових и буково-смрчевих шума. Изнад 1700 м заступљена је само смрча. Занимљиви су варијетети смрче који неодољиво подсећају на оморику, а два таква примјерка расту поред Голијске реке и заштићена су. На Голији постоје три резервата природе који су под заштитом. Комплекс мјешовитих шума јеле, смрче и букве на локацији изнад Љутих ливада је заштићен на површини од 30 ха још од 1950. Заштићен је и резерват шума смрче, јеле и букве на простору од 8,5 ха у близини Јанковог камена. Због непропусне геолошке подлоге и обиља падалина, планина је богата водом. Љета су свежа, а зиме хладне са пуно снијега који се овде дуго задржава. Усљед знатног медитеранског утицаја клима у долинама Ибра, Студенице и Моравице је знатно угоднија. На Голији успјевају житарице, крумпир, има доста воћака, а посљедњих година се повећава и број малињака. Ипак, ово земљиште најпогодније је за шуме и ливаде.
Етимологија Ова планина је највјероватније добила име због своје величине - голема. Огромна пространства, оштра клима и густе шуме су разлог да мјештани често кажу: „не зна Голија шта је делија". Без теренског возила или коња планину је тешко прећи, тако да се и планинари овде могу тешко срести. Највиша точка планине је заравњен, неуочљив Јанков камен, висок 1833 м. Према народном предању, два побратима, Рајко и Јанко су се кладили ко ће прије изнијети овећи камен на врх Голије. Рајко је брзо носио свој камен и близу врха се спотакао и испустио га и камен је пао у поток. Јанко је полако носио свој камен, али је сигурно стигао до врха. Отуда се врх Голије зове Јанков камен, а поток у који се откотрљао Рајков камен становници зову Рајков поток.
Туризам Туристичке вриједности геоморфолошких особености планине Голије огледају се у пространим пропланцима изнад 1200 м и врховима преко 1400 м. Голија поседује добру основу за формирање скијашких стаза и за рекреацију у виду благих шетњи и планинарења у готово нетакнутој природи. Туризам се на Голији развија великом брзином; у последњих 10 година Голија је добила сувремене и уређене ски-стазе, жичаре и пратеће ски-садржаје. Током зиме долазе гости из цијеле Србије и иноземства. Туристи Голију посећују и лети. На Одвраћеници постоји хотел „Голија", а са Ивањичке стране и хотел „Голијска река". Влада Републике Србије је, српња 2001. године, донела Уредбу којом се подручје планине Голија ставља под заштиту као „Парк природе Голија" и сврстава у 1. категорију заштите као природно добро изузетног значаја. Прецизно су дефиниране границе парка које обухватају подручја опћина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница - укупне површине 75.183 ха, а унутар њих подручја са првим, другим или трећим ступњем заштите. Једна од ствари која се обезбеђује на подручју Парка природе Голија је и уређење и инфрасртуктурно опремање простора за потребе туризма и рекреације. О Парку природе Голија стара се Јавно предузеће "Србијашуме".
У оквиру туристичког центра Одвраћеница постоји хотел Голија, који није категорисан. Хотел има капацитет од 110 лежајева, док у оквиру туристичког центра на Голији постоји шест ски¬јаш¬ких стаза, од којих су 5 дужине 450 - 1200 м. У плану је изградња две стазе са висинском раз¬ликом од 200 м дужине 1.500 м. ОД ГОС Равић хотел такође није категорисан. Има капацитет од 10 соба: 6 трокреветних, 3 дво¬креветне и 1 петокреветне собе. Када је реч о смештајним капацитетима, у општини Нови Пазар постоји 7 хотела, и 2 мотела. Од хо¬тела се издвајају Денис и Таџ који имају категорију 4 звездице.
У општини Нови Пазар постоји 8 ресторана. Сви су некатегорисани, а већина има функцију рес¬то¬ра¬на - домаће кухиње. Капацитет им се се креће у опсегу од 50 до 300 места за седење.
Имајући у виду недовољну презентацију туристичке понуде општине Нови Пазар, као туристи се уг¬лавном могу срести домаћи гости, и то најчешће путници који користе постојеће магистралне прав¬це, деца која су на екскурзијама, и корисници бањског туризма.
У последњем периоду, број домаћих и страних туриста се не мења значајно, и има тенденцију опадања. Број страних туриста у 2005. години је скоро 7 пута мањи од броја домаћих туриста.
Голија је планина у југозападној Србији, западно од Рашке, чији је највиши врх Јанков Камен (1.833 м). Налази се 40 км југозападно од Ивањице и 32 км северно од Новог Пазара.
Голија припада унутрашњој зони Динарског планинског сустава. Пружа се у смјеру запад-исток у дужини око 32 км. У западном дијелу извијена је према југу, а у источном према сјеверу. Два доминантна врха су највиши врх Јанков камен (1833 м) и Црни врх (1795 м). На Голији се налазе многобројне ријеке које су рашчланиле њене стране: Студеница, Брвеница, Моравица итд. Планина Голија је обрасла буковом шумом на сјеверним, сјевероисточним и источним падинама. Највећа површина под буквом налази се на Црном Врху (Бисер Вода). Висински интервал букве је доста широк, од 500 до 1000 м надморске висине. Испод појаса букве налази се појас храста. Изнад појаса букве налази се појас мјешовитих, буково-јелових и буково-смрчевих шума. Изнад 1700 м заступљена је само смрча. Занимљиви су варијетети смрче који неодољиво подсећају на оморику, а два таква примјерка расту поред Голијске реке и заштићена су. На Голији постоје три резервата природе који су под заштитом. Комплекс мјешовитих шума јеле, смрче и букве на локацији изнад Љутих ливада је заштићен на површини од 30 ха још од 1950. Заштићен је и резерват шума смрче, јеле и букве на простору од 8,5 ха у близини Јанковог камена. Због непропусне геолошке подлоге и обиља падалина, планина је богата водом. Љета су свежа, а зиме хладне са пуно снијега који се овде дуго задржава. Усљед знатног медитеранског утицаја клима у долинама Ибра, Студенице и Моравице је знатно угоднија. На Голији успјевају житарице, крумпир, има доста воћака, а посљедњих година се повећава и број малињака. Ипак, ово земљиште најпогодније је за шуме и ливаде.
Етимологија Ова планина је највјероватније добила име због своје величине - голема. Огромна пространства, оштра клима и густе шуме су разлог да мјештани често кажу: „не зна Голија шта је делија". Без теренског возила или коња планину је тешко прећи, тако да се и планинари овде могу тешко срести. Највиша точка планине је заравњен, неуочљив Јанков камен, висок 1833 м. Према народном предању, два побратима, Рајко и Јанко су се кладили ко ће прије изнијети овећи камен на врх Голије. Рајко је брзо носио свој камен и близу врха се спотакао и испустио га и камен је пао у поток. Јанко је полако носио свој камен, али је сигурно стигао до врха. Отуда се врх Голије зове Јанков камен, а поток у који се откотрљао Рајков камен становници зову Рајков поток.
Туризам Туристичке вриједности геоморфолошких особености планине Голије огледају се у пространим пропланцима изнад 1200 м и врховима преко 1400 м. Голија поседује добру основу за формирање скијашких стаза и за рекреацију у виду благих шетњи и планинарења у готово нетакнутој природи. Туризам се на Голији развија великом брзином; у последњих 10 година Голија је добила сувремене и уређене ски-стазе, жичаре и пратеће ски-садржаје. Током зиме долазе гости из цијеле Србије и иноземства. Туристи Голију посећују и лети. На Одвраћеници постоји хотел „Голија", а са Ивањичке стране и хотел „Голијска река". Влада Републике Србије је, српња 2001. године, донела Уредбу којом се подручје планине Голија ставља под заштиту као „Парк природе Голија" и сврстава у 1. категорију заштите као природно добро изузетног значаја. Прецизно су дефиниране границе парка које обухватају подручја опћина Ивањица, Краљево, Рашка, Нови Пазар и Сјеница - укупне површине 75.183 ха, а унутар њих подручја са првим, другим или трећим ступњем заштите. Једна од ствари која се обезбеђује на подручју Парка природе Голија је и уређење и инфрасртуктурно опремање простора за потребе туризма и рекреације. О Парку природе Голија стара се Јавно предузеће "Србијашуме".
У оквиру туристичког центра Одвраћеница постоји хотел Голија, који није категорисан. Хотел има капацитет од 110 лежајева, док у оквиру туристичког центра на Голији постоји шест ски¬јаш¬ких стаза, од којих су 5 дужине 450 - 1200 м. У плану је изградња две стазе са висинском раз¬ликом од 200 м дужине 1.500 м. ОД ГОС Равић хотел такође није категорисан. Има капацитет од 10 соба: 6 трокреветних, 3 дво¬креветне и 1 петокреветне собе. Када је реч о смештајним капацитетима, у општини Нови Пазар постоји 7 хотела, и 2 мотела. Од хо¬тела се издвајају Денис и Таџ који имају категорију 4 звездице.
У општини Нови Пазар постоји 8 ресторана. Сви су некатегорисани, а већина има функцију рес¬то¬ра¬на - домаће кухиње. Капацитет им се се креће у опсегу од 50 до 300 места за седење.
Имајући у виду недовољну презентацију туристичке понуде општине Нови Пазар, као туристи се уг¬лавном могу срести домаћи гости, и то најчешће путници који користе постојеће магистралне прав¬це, деца која су на екскурзијама, и корисници бањског туризма.
У последњем периоду, број домаћих и страних туриста се не мења значајно, и има тенденцију опадања. Број страних туриста у 2005. години је скоро 7 пута мањи од броја домаћих туриста.
